Satovi koji su leteli do zvezda - istina ili marketinški potez?

 

    U horologiji posebno mesto zauzimaju dragulji časovničarstva, satovi koji su promenili tok časovničarske industrije ili su ih nosili bitni ljudi kada su menjali tok same istorije čovečanstva. Među ljubiteljima satova, a pogotovo među kolekcionarima, veliku popularnost i potražnju imaju satovi koji su bili u svemiru. Zovu ih svakojakim nadimcima, svemirski, astronautski, zvezdani satovi, a neki su i mesečevi ili lunarni.

    Najpopularniji među njima je, svakako, Omega Speedmaster - Moon Watch, i gotovo da nema osobe koja se bavi horologijiom, bilo profesionalno ili amaterski, da ne zna za ovaj model - prvi sat koji je bio nošen na Zemljinom satelitu - Luni, u narodu poznatijem kao Mesec.

 

Moonwatch je svoje poslednje ažuriranje mehanizma dobio 1996. godine, sa kalibrom 1861, ali je taj mehanizam mehanički skoro identičan sa 861, koji je izašao 1969. godine. Naravno, spoljašnji izgled modela se menjao tokom godina, ali najnoviji model sa kalibrom 1861 – reference 311.30.42.30.01.005,  praktično se ne razlikuje od prethodne ref. 145.022. To je bio prvi Speedmaster koji je koristio kalibar 861 umesto 321, a predstavljen je još 1969. godine i bio je u proizvodnji do 1988. godine. Ukratko, imamo situaciju da je najnoviji Moonwatch skoro pa identičan onom pravom. To je u potpunosti pravo reizdanje popularnog modela, sa nekim modernim unapređenjima i rešenjima. Pun pogodak.

    Omega, pak, nije jedini sat koji je bio na Mesecu, a lista satova koji su bili u svemiru je sve veća i veća. Ne možemo, a da ne pomenemo jednu mnogo pristupačniju alternativu – Bulova Lunar Pilot.

 

    

    Čuveni brend sa dugom istorijom i zanimljivom pričom kako je dospela na mesec. Na prvi pogled sat zaista podseća na Omega Moon Watch i možda je to bio razlog zašto je kosmonaut Dejvid Skot uzeo baš taj model. Naime, na pripremama za let, njegova Omega je doživela peh – staklo kućišta je otpalo prilikom udarca rukom o tvrdu površinu šatla. Pošto nije bilo vremena da se sat zameni, ili da bi prikrio skupocenu grešku, na ruku je stavio Bulovu. Skotov sat se pojavio 2015. godine na aukciji, gde je prodat je ogromnih 1.300.000 dolara.

 

Međutim, sat koji se danas prodaje kao Lunar Pilot, je samo delić te cene... ali nije baš 1:1 reizdanje legendarnog sata. Novi model je većih dimenzija, od čak 45 milimetara a i mehanizam je proizvod tehnološkog napretka. Pokreće ga kvarcni kalibar sa visokom frekvencijom od 262 kHz! 

U senci ova dva modela stoje mnogi koji su korišćeni za let u svemir. Tu su mnogobrojni G-Shock satovi, Fortisi, ruske Strele, i drugi...

 

    Ni jedan od navedenih satova nisu bili prvi sat koji se vinuo u beskrajno zvezdano prostranstvo. Zna se ko je prvi čovek u kosmosu – Juri Gagarin – heroj i legenda. Logično je da jedan ruski kosmonaut nosi sat ruske proizvodnje na svoj let među zvezdama. Tako je i bilo – prvi sat u svemiru je bio marke Šturmanskie!

 

Šturmanskie Gagarin

 

Danas takođe možete kupiti reizdanje sata koji je 1961. godine prvi izašao iz Zemljine atmosfere. Budući da je u pitanju ruski sat, urađeno je malo modifikacija na mehanizmu, pa ako odaberete Poljot navijač sa 17 rubina, vrlo ste blizu onog istog koji je nosio Jurij. Dizajn je malo izmenjen. Postoje modeli u 33 mm koliki je bio originalan sat, ali su popularniji modeli od 40 mm i lakše ih je naći. Novi model ima male izmene u dizajnu – kazaljke i poklopac kućišta su drugačiji, a postoje i modeli sa Vostok automatskim mehanizmima. Morate dobro da pretražite sajt, da bi ste pronašli najvernije izdanje svemirskog Rusa.

 

    Budući da Gagarin nije izlazio iz letelice, najtvrdokorniji i najkonzervativniji kolekcionari tvrde da Šturmanskie praktično nije bio u svemiru. Nije bio u vakuumu kosmosa, već u letelici. Taj prvi hod je napravio kosmonaut Leonov – prvi čovek koji je izveo šetnju po svemiru i vratio se da o tome ispriča. Naime, 18 marta, 1965. godine on je izašao iz svemirske letelice i proveo određeno vreme u bestežinskom prostoru svemira, i uz mnogo tehničkih problema ipak uspeo da se vrati. Na ruci mu je bio hronograf ruske proizvodnje koji je deljen pilotima i kosmonautima – Strela.

 

Aleksej Leonov i Strela

 

Prvi model Strela hronografa predstavljen je oko 1959. godine i u početku je bio dostupan samo pripadnicima Sovjetskog vazduhoplovstva i nekoliko viših državnih funkcionera. Leonov je nosio pomenuti sat tokom priprema za misiju, letačke obuke i misija. Sada poznati ruski svemirski sat ima kalibar 3017 hronograf – zasnovan na švajcarskom Venus 150/152 kalibru. Mehanizam 3017 je kasnije zamenjen 3133 koji je napravio Poljot (ranije Prvi moskovski časovničarski zavod – 1МЧЗ).

 

Takođe, ovaj legendarni sat je doživeo moderno reizdanje sa imenom Tribute. Sa cenom oko 400$ dobar je izbor za jedan sat sa istorijom, mada je umesto ruskog mehanizma, jedan poznati kinez – SeaGull ST1901 – takođe zasnovan nastarom Venus kalibru.

    Gde su japanski satovi u celoj ovoj priči. Mnogi kolekcionari znaju za određeni model zlatnog cifera, koji nosi nadimak Pogue. Zapravo, Hronometar je već pisao o ovom popularnom svemircu – Upoznajte: Seiko Pogue (6139) - Vintage ikona medju satovima

 

 

Početkom sedamdesetih godina astronaut NASA pukovnik William Pogue dodeljen je posadi prve američke svemirske stanice Skylab. Tokom testiranja Vilijam Poug nije imao pristup Omegi Speedmaster, koja je dodeljivana astronautima samo naposredno pre lansiranja. Kao zamenu za taj sat, Vilijam je kupio Seiko 6139 – prvi automatski hronograf ove marke. Kako mu se dopao, odlučio je da ga u novembru 1973. godine ponese sa sobom u svemir bez odobrenja komande NASA. Seiko 6139-6005 je te daleke 1973. godine postao prvi automatski hronograf u svemiru, time efektivno izbaciti jedan Sinn na drugo mesto.

Neko pravo reizdanje ovog modela Seiko nikada nije izbacio, mada ste verovatno videli negde na internetu da je Seiko 5 Sports SRPH 19 dobio isti nadimak. Retko koji ozbiljni kolekcionar prihvata ovo, jer osim kombinacija boja, nemaju ništa zajedničko.

 

Fanovi ga zovu Pogue...

  

    Da elaboriramo, pre nego što se otkrilo da je Seiko bio prvi automatski sat u svemiru, dugo godina se mislilo da je to bio nemački Sinn model 14.142. Zvanično je to bio sat koji su nosili nemački astronauti iz ESA (European Space Agency) i dugo se mislilo da je bio prvi automatik u svemiru, dok se Vilijam Poug nije izjasnio, pošto su otkrivene neke stare fotografije njega sa Seiko hronografom na ruci neposredno pred ukrcavanje u raketu.

 

Sinn Modell 140 ST

Sinn automatski satovi su dobrog kvaliteta. U stvari, ne samo da su dobri, već poseduju izuzetan nemački kvalitet i otuda dolazi prosto logično da će nemački astronauti nositi upravo takav jedan sat.

 

 Priča je poznata. Astronaut Rajnhard Furer kupio je Sinn 140 S tih ranih osamdesetih. Nosio ga je tokom misije D1 Spacelab STS-61A 1985, godine. Koliko znamo, sam ga je kupio, tražeći kvalitetan mehanički hronograf sa samonavijanjem. Mogu reći da nije mogao naći bolji izbor.

 

    Danas imamo još jednog pretedenta za popularan svemirski sat, a to je Fortis. Brend se trudi da bude prvi sat nošen na Marsu, ni manje ni više. vreme će reći da li će se ta njihova namera obistiniti.

Originalana Furerova verzija sata je imala dobar mehanizam – Lemania 5100, koji se više ne proizvodi. Novija i unapređena verzija ovog modela nosi oznaku 140 ST S. Nema više prikaza dana i datuma, već samo datuma, ali u ostalim detaljima je to identičan sat koga pokreće isti mehanizam, nešto modifikovan. Dobro pouzdan i poznat automatik, za koji nema greške.

 

TEŠKO PITANJE

za kolekcionare i ljubitelje

 

    Sve su ovo dobri i zanimljivi satovi, voljeni od strane ljubitelja i kolekcionara satova. Traženi su, prodaju se širom sveta, bez naznaka da su dosadili ljudima sa svojim dizajnom koji traje decenijama. Međutim, postavlja se pitanje da li su ovi svemirski satovi zapravo opravdano meta i želja mnogih?

 

Nova Omega Speedmaster nije bila na mesecu. To je potpuno nov model, iako skoro pa identičan, vrlo dobar sat bezvremenskog dizajna, pravi naslednik legendarnog modela u pravom smislu reči... ali da li je to zaista Moon Watch?

Drugim rečima, kao dobar i kvalitetan sat, ova Omega zaslužuje da bude deo svačije kolekcije, ali ne kao sat koji je bio na Mesecu, jer suštinski nije ni model istog referentnog broja. To je omaž.

 

Nova Bulova, nit je bila na Mesecu, nit je ista veličina kućišta, nit je isti mehanizam... čak ni markeri sata nisu isti. Da li Bulova koristi staru slavu da povisi cenu sasvim običnog hronografa u njihovoj ponudi? Da li taj Lunar Pilot zaslužuje to ime, i da bude u nečjoj kolekciji kao neprecizno reizdanje originala?

Novi Šturmanski Gagarin, iako se zvanično prodaje kao prvi sat u svemiru, model nije baš ni isti kao onaj koji je nosio Jurij. Kazaljke i veličina se razlikuju, to je kao i Bulova efektivno nov model, drugačijeg mehanizma – Vostok automatik umesto Poljot navijača.

Nova Strela drugačiji dizajn... efektivno nov model, a ne onaj koji je bio u svemiru.

O Seiko Sports modelu ne treba ni trošiti reči.

Noviji Sinn je model veoma sličan, ali to opet nije model koji je nosio nemački astronaut... i tako dalje... i tako dalje....

Međutim, popularnost svemirskih satova je u jeku. Swatch je nedavno izbacio čitavu seriju od 11 satova koji predstavljaju nebeska tela Sunčevog sistema, u kolaboraciji sa Omegom.

 

Omega x Swatch Speedmaster MoonSwatch kolekcija

 Svet je poludeo. Redovi u buticima su kilometarski. Za Swatch, pa i za druge časovničarske kompanije koje imaju sličnu ideju, ovo je odličan potez. Za kupce i ljubitelje, ovo je šansa da imaju omaž pravim legendarnim modelima, ali za prave kolekcionare, svi ovi modeli su samo kopije originala i možda nemaju onu vrednost koju se brendovi trude da predstave i prodaju. To se vidi iz mnogobrojnih komentara, ne samo na MoonSwatch, već i gore pomenute modele – to nisu pravi satovi koji su bili u svemiru ili na Mesecu.

 

Ko je upravu, ostavljamo te, dragi čitaoče, da sam doneseš sud. Mi samo znamo, da je svaki sat lep na svoj način i svaka kolekcija nekome nešto vredi. Naravno, da je posedovanje pravog modela koji je bio licenciran i nošen u kosmos, prava poslastica, ali njih je toliko teško pronaći, a čak i da uspete, cene su astronomske. Da li je omaž pravo rešenje?  – nek ostane otvoreno pitanje...

Ali ako želite prave modele satova koji su nošeni u svemiru, a da ne potrošite mnogo novca, onda ću vas uputiti na Casio G-Shock modele iz ovog teksta: G-Shock – Istorija legende! Casio je isto leteo do zvezda, i mislim da zaslužuju da budu u nečijoj Svemirskoj kolekciji!

 

Za Hronometar.net
Ivan R. sa bloga Samo čas!